Пети разред

Старозаветна пророштва о Христу и Цркви

Највећи старозаветни пророк је Мојсије. За њим следе и остали пророци: Давид, Самуило, Илија, Јелисеј и други.  Што се тиче тзв. пророка писаца, тј. оних чије су пророчке књиге записане и ушле у канон Светог Писма, разликујемо четири „велика“ и 12 „малих пророка“. То су: Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило, са једне, а Осија, Јоил, Амос, Авдија, Јона, Михеј, Наум, Авакум, Софонија, Агеј, Захарија, Малахија, са друге стране. Оно што им је заједничко, јесте да су сви до једног од Бога позвани да преносе Реч Божју изабраном народу израиљском, али и незнабожачким народима, да објављају вољу Божју, опомињу и теше надом на долазак обећаног Месије - Спаситеља.

 

Навешћемо нека од тих пророштава која се непосредно односе на Христа, тзв. месијанска пророштва:

 

Исаија 7,14: Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

Тумачење: Ово пророштво односи се на рођење Спаситеља од Девојке Марије.

Исаија 11,1(и даље): Али ће изаћи шибљика из стабла Јесејевог, и изданак из корена његовог изникнуће...

Тумачење: Спаситељ ће по телу бити потомак Јесејев, тј. Давидов.

Исаија 53, 4-5: А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо.

Тумачење: Цела ова глава говори о страдању Христовом за спасење света.

Јеремија 23, 5-6: Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи. У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.

Тумачење: И Јеремија прориче да ће Христос бити потомак Давидов по телу.

Јеремија 31, 31-33: Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет[...]Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.

Тумачење: Пророштво о Новом савезу (тј. о Новом завету) Бога и народа Божјег.

Михеј 5, 2: А ти, Витлејеме Ефрато, ако и јеси најмањи међу хиљадама Јудиним, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, коме су изласци од почетка, од вечних времена.

Тумачење: Пророштво о месту у којем ће се родити Спаситељ света.

Десет Божјих заповести

mojsije mikelandjeloКао што смо до сада већ научили, Бог није одустао од свог првобитног плана да се преко човека читава творевина (створени свет) сједини са Њим, и тако постане Царство Божје, што уосталом и јесте разлог стварања света. После одлуке праоца Адама да, уместо у заједници са Богом, буде у заједници са створеном и самим тим смртном природом, Бог наставља да брине о свету и човеку, не без човекове сарадње. С тим у вези је и склапање савеза са Аврамом и његовим потомцима, као почетак онога што називамо старозаветном Црквом, а што за свој крајњи циљ има Оваплоћење, тј. рођење Сина Божјег као човека. У том смислу треба да разумемо и давање заповести Мојсију на две камене таблице.

Уопште говорећи, смисао свих заповести које Бог даје људима јесте у томе што те заповести треба да буду средство за остварење заједнице са Богом и са људима, а не циљ саме себи, како је то касније погрешно схваћено. Из тог разлога, и тзв. Синајско законодавство, односно Десет заповести које је Бог дао Мојсију имају двоструки циљ:
1. Да сачувају Јевреје од евентуалног отпадништва од вере, и
2. Да их припреме за долазак Спаситеља
Прилике у којима су се Јевреји после изласка из Египта нашли, биле су такве да је реално постојала опасност да, будући окружени другим, многобожачким и идолопоклоничким народима, забораве на јединог Бога, клањајући се туђим боговима, или проглашавајући своје вође за богове. Зато је Бог дао Мојсију прве четири заповести које управо о томе говоре - шта Израиљци треба да раде, а шта не треба да раде да би сачували савез са Богом, живим и истинитим. Са друге стране, будући да ће спаситељ света бити човек, Бог је припремао људе и за ту чињеницу - дакле, да се Бог пројављује једино кроз човека, то јест кроз заједницу људи (што Црква заправо и јесте). Зато се других шест заповести односе на поштовање другог човека, јер само преко поштовања другог човека, поштујемо живог и истинитог Бога.

Можемо рећи да је старозаветни закон био водич ка Новозаветној Цркви и будућем Царству Божјем. Или, како то свети апостол Павле казује: "Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вером оправдали" (Гал. 3,24).

Приповест о Ноју

 

Причи о Ноју претходи његов родослов који сеже до Адама, тј. до Адамовог најмлађег сина Сита. Овим се успоставља непрекинута веза између Ноја и првог човека, као што постоји непрекинута веза између Нојевих наследника и Господа Исуса Христа. Оваквим начином излагања историје људског рода, библијски писац нам сугерише важност спасења читавог човечанства, оличеног у поменутим личностима.

Библија нам говори да је Ноје био човек “праведан и безазлен својега вијека” и да је живео по вољи Божијој у временима када је “неваљалство људско велико на земљи” било већ ствар човекове свакодневице. То је био и разлог што се Бог одлучио да уништи своја створења, покајавши се што их је уопште и створио - све, “од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских” (1 Мој. 6, 7). Но, и поред очигледног богоотпадништва које се увећавало како је време пролазило, и даље је било људи који су веровали у Божије обећање о спасењу. Ноје је био баш такав човек, зато га је Бог и изабрао да преко њега оствари своју првобитну замисао о свету и човеку:

 

Али Ноје нађе милост пред Господом… И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако: у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини. (1Мој. 6, 8-22)

 

nojeva barkaУ догађају Ноја увиђамо све важне елементе за историју спасења: 1) Божију иницијативу да спасе човека, и 2) човеково прихватање да буде спасен. Бог чини завет свој са Нојем, који за Ноја и његову породицу значи избављење од сигурне смрти. Истовремено, спасавајући себе од смрти кроз заједништво са Богом, Ноје спасава и читаву природу, која не би могла сама да се спасе од потопа. Отуда потреба да Ноје, по заповести Божијој, са собом у ковчег понесе по двоје, мушко и женско, “од свега жива, од свакога тијела”. Овим нам постаје јасно да Бог жели да се читава творевина спасе од смрти и пропадања, а не само човек. Зато на Свету Литугрију доносимо дарове природе, хлеб и вино, и тако и природу уводимо у нашу заједницу са Богом, желећи да и природа постане бесмртна,  као и ми.


У вези са Нојем и свеопштим потопом који је задесио земљу у Нојево време, важно је да запамтимо да Бог никако не жели смрт човеку, већ спасење. Оно што Бог од нас једино очекује да би се спасење и испунило, јесте да и ми сами то исто желимо, како смо то већ раније констатовали. Ову истину ћемо понављати и у лекцијама које су пред нама.

 

Кључне речи: Ноје, потоп, дуга, савез

Стари завет између Бога и света кроз изабрани народ

Садржаји теме:

 

  • Избор Аврама и његових потомака као почетак цркве, тајне Христове;
  • Историја жртвовања Исака од стране Аврама као праслика страдања Божјег Сина за спасење света;
  • Старозаветни догађаји и пророчка сведочанства о рођењу, страдању и васкрсењу Сина Божјег као човека за спасење света.

Старозаветна историја спасења

Свој рад у петом разреду почињемо разговором о старозаветној историји спасења. Размислите шта значе ове речи. Да бисмо их боље разумели, покушаћемо најпре да их рашчланимо и посебно објаснимо.

 

Дакле, шта је то: "историја спасења"? Историјом спасења називамо све оно што је Бог учинио, што чини и што ће тек да учини да би се човек и свет спасили од смрти. Историја спасења назива се још и домострој спасења. Бог је створио човека да живи вечно у заједници са Богом, и то тако што би човек бринуо о природи и служио и захваљивао Богу непрестано му приносећи природу и себе на дар. Кроз сједињење Адама са Сином Божијим, и човек и природа би постали бесмртни, што би се на крају и догодило да наши прародитељи нису одбили да послушају Бога и нису јели са дрвета са којег им је Бог забранио да једу. Ипак, важно је да знамо да Бог ипак није одустао од свог плана, иако се први човек са тим планом није сложио. Бог је наставио да се преко других људи брине о свету и човеку и обећао да ће послати Спаситеља, а обећање је и испунио када се Господ Исус Христос родио на земљи.

 

Тако долазимо и до друге наше непознате речи: "старозаветна". Овај термин односи се на историју људског рода од постанка света па све до Христовог рођења, онако како је то записано и описано у књизи која се зове Свето Писмо или Библија. Сви важни догађаји који су се одиграли између ова два временска тренутка спадају у старозаветну историју, или једноставно речено: Стари завет.

 

Сада би требало да нам је јасније да када говоримо о старозаветној историји спасења, говоримо заправо о свему ономе што је Бог учинио за спасење људског рода почев од Пада, па све до доласка Господа Исуса Христа на земљу. То је уједно и оно о чему ћемо да говоримо у току нашег дружења у петом разреду.