Причи о Ноју претходи његов родослов који сеже до Адама, тј. до Адамовог најмлађег сина Сита. Овим се успоставља непрекинута веза између Ноја и првог човека, као што постоји непрекинута веза између Нојевих наследника и Господа Исуса Христа. Оваквим начином излагања историје људског рода, библијски писац нам сугерише важност спасења читавог човечанства, оличеног у поменутим личностима.

Библија нам говори да је Ноје био човек “праведан и безазлен својега вијека” и да је живео по вољи Божијој у временима када је “неваљалство људско велико на земљи” било већ ствар човекове свакодневице. То је био и разлог што се Бог одлучио да уништи своја створења, покајавши се што их је уопште и створио - све, “од човјека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских” (1 Мој. 6, 7). Но, и поред очигледног богоотпадништва које се увећавало како је време пролазило, и даље је било људи који су веровали у Божије обећање о спасењу. Ноје је био баш такав човек, зато га је Бог и изабрао да преко њега оствари своју првобитну замисао о свету и човеку:

 

Али Ноје нађе милост пред Господом… И рече Бог Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако: у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; Пусти доста свјетлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Али ћу с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Од птица по врстама њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. И Ноје учини, како му заповједи Бог, све онако учини. (1Мој. 6, 8-22)

 

nojeva barkaУ догађају Ноја увиђамо све важне елементе за историју спасења: 1) Божију иницијативу да спасе човека, и 2) човеково прихватање да буде спасен. Бог чини завет свој са Нојем, који за Ноја и његову породицу значи избављење од сигурне смрти. Истовремено, спасавајући себе од смрти кроз заједништво са Богом, Ноје спасава и читаву природу, која не би могла сама да се спасе од потопа. Отуда потреба да Ноје, по заповести Божијој, са собом у ковчег понесе по двоје, мушко и женско, “од свега жива, од свакога тијела”. Овим нам постаје јасно да Бог жели да се читава творевина спасе од смрти и пропадања, а не само човек. Зато на Свету Литугрију доносимо дарове природе, хлеб и вино, и тако и природу уводимо у нашу заједницу са Богом, желећи да и природа постане бесмртна,  као и ми.


У вези са Нојем и свеопштим потопом који је задесио земљу у Нојево време, важно је да запамтимо да Бог никако не жели смрт човеку, већ спасење. Оно што Бог од нас једино очекује да би се спасење и испунило, јесте да и ми сами то исто желимо, како смо то већ раније констатовали. Ову истину ћемо понављати и у лекцијама које су пред нама.

 

Кључне речи: Ноје, потоп, дуга, савез