1-4. разред

Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу

  • Циљ давања закона људима јесте да се покаже да је слобода човека избор између Бога и природе и да од тог избора зависи постојање или непостојање човека;
  • Кроз старозаветни закон се открива Христос,тј. Тајна Христова као заједница слободе Бога и човека;
  • Погрешно схватање закона као да је он довољан за спасење;
  • Спасење света је у оваплоћењу Сина Божијег као човека, а не у испуњењу закона.

Стварање света

 

Стари завет почиње описом постанка света: "У почетку створи Бог небо и земљу". Под речју "небо" треба разумети становнике неба - Ангеле и остале бестелесне небеске Силе. "А Земља беше без обличја и пуста", тј. цео створени материјални свет.

Првог дана створена је светлост: "И рече Бог: Нека буде светлост! И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме". Тај дан је дан један: из њега извиру и њему се враћају сви дани. (Јеврејска реч "јом" дан, може да значи одређени астрономски или неограничени временски период настанка света).

 

dan1

 

Другог дана Бог је створио свод небески и раставио воду под сводом од воде над сводом, а свод назва Бог небо. То је оно видљиво небо. Иза њега се налазе безбројни Божји светови, названи симболично - "вода над сводом", јер круже и теку, сваки својом путањом, хармонично и без сударања, по бескрајном простору.

 

dan2

 

Трећег дана снагом речи Божје оделила се вода од копна. На земљи је израсла трава и разноврсна дрвета која рађају плод. Силом Божије речи то једном засејано семе, увек доноси плод, захваљујући благослову и заповести Бога.

 

dan3

 

Четвртог дана Бог је створио светила на своду небеском. Сунце да управља даном, и месец да управља ноћу, и звезде: да светле и да буду знаци времена, дана и година. Првостворена светлост, расута по целој творевини, сабрала се и особито заблистала, овог дана, кроз небеска светила. Сунце је обасјало земљу, обавијену дотада густим маглама и влагом.

 

dan4

 

Петог дана Бог је ствроио жива створења у водама, рибе и остала створења велика и мала, као и птице небеске, по врстама њиховим.

 

dan5

 

Шестог дана створио је Бог стоку и ситне животиње и звери земаљске, по врстама њиховим.

 

dan6

 

На крају рече Бог: "Да начинимо човека по лику и подобију Нашем, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи." Пресвета Тројица, Бог наш, створио је човека од праха земаљског, и удахнуо у њега дух живота. Прво је Бог створио Адама, па му је онда створио жену, "човечицу", Еву, да му буде помоћник на путу ка вечном циљу њиховог живота и живота свих створења. Човек и човечанство постају тако тајанствена слика у којој се огледа Света Тројица: Људи су створени да се узајамно воле и испуне несебичном божанском Љубављу.

 

creation days

 

Митрополит Амфилохије, Епископ Данило - Нема лепше вере од хришћанске

Почев од школске 2001/02. године, Уредбом Владе Републике Србије, у основне и средње школе у Републици Србији уведен је, или боље рећи,враћен предмет верска настава, најпре као факултативни, а онда и као изборни обавезни предмет. За десет година свога трајања, веронаука, како је популарно названа, оправдава своје постојање, јер смо сведоци непрестаног подизања и унапређења квалитета извођења исте, те све већим одзивом ученика који се опредељују да часове веронауке похађају.

crtez veronaukaЦиљпредмета Верска настава - Православни катихизис (веронаука) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско,као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).

Задаципредмета Верска настава - Православни катихизис (веронаука) јесу да код ученика:

развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;

- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;

- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;

- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне Цркве.

Библијска и светоотачка сведочанства о Богу Светој Тројици

Још у Староме Завету, када је одлучио да створи првог човека Адама, Бог Отац je рекао: „Хајде да створимо човека по слици и прилици својој“. Он није рекао: „Хајде да сам створим“, него је рекао „Хајде да створимо“  – дакле, употребљен је глагол створити у множини што значи да се небески Отац обраћао тада Сину своме и Духу Светом који су такође са Оцем учествовали у стварању човека  (Пост 1, 26).

 

Даље, у књизи Постања, у повести о праоцу Аврааму, читамо да је Авраам у близини Мамвријског дуба угостио тројицу људи коју он ословљава као да је један: „После му се јави Господ у равници мамвријској... подигавши очи своје (Авраам) погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И... потрча им у сусрет... и поклони им се до земље. И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом...“ (Пост 18,1-5). Те слике и наговештаји постају непосредно историјско откровење у времену Новога Завета.

 

Наравно, најснажнија су сведочанства самога Господа Исуса Христа, Који на више местаkrstenje hristovo говори о Себи као Сину Божјем, о Оцу Своме и Светоме Духу. У часу Христовог крштења у реци Јордану, Свети Јован Крститељ је могао да чује глас Бога Оца, а и да увиди силазак Бога Светога Духа са отворених небеса, у виду голуба; Бог Син је био присутан као Онај који се крштава у реци Јордан. Исто тако, апостоли Петар, Јаков и Јован имали су прилику да на Таворској гори, приликом Преображења Христовог, чују глас Бога Оца и да се нађу у светлосном присуству Светога Духа који је тада био са Христом. Христос говори „Ја и Отац једно смо“ (Јн 10, 31) и „Све што има Отац, моје је“ (Јн 16, 15).

 

Са истом јасношћу Господ Исус Христос указује да, заједно са Оцем и са Њим, посебно постоји и Утешитељ, Свети Дух , Дух Истине. Господ Исус Христос нам објављује Његов долазак и сведочи нам о личном постојању Светога Духа и Његовој мисији: „Он ће сведочити за мене“ (Јн 15, 26); „Он ће вас научити свему“ (Јн 14, 26), Увешће вас у сву истину“ (Јн 16, 13).  Бог је, дакле, Отац; Син је Логос Божији, који се рађа од Оца; Утешитељ је Дух Свети, Дух Божији „који од Оца исходи“ (Јн 15,26).

Кључне речи: Света Тројица, Отац, Син, Свети Дух, крштење Христово