Из искуства знамо да људи када говоре о Богу и постојању Божијем, често кажу да „постоји нешто“, постоји нека „Виша сила“ и сл. Овакав одговор није добар и није далеко од истинског агностицизма (агностицизам - философско убеђење да се постојање Бога не може утврдити нити доказати). Грешимо када говоримо о Богу као о нечему, а не као о некоме. Бог је конкретна личност, а не безлична природа. Када би био ово друго, могли бисмо да кажемо, да када је Бог у питању заиста постоји „нешто“ или нека „сила“. Ипак хришћански Бог није нешто, већ НЕКО: Света Тројица - Отац, Син и Свети Дух.

rubljov trojica detaljМеђутим, кад говоримо о Божанским личностима, Оцу, Сину и Св. Духу, не говоримо о три Бога, о три Божанске индивидуе, које су међусобно раздељене по природи, као што је то случај с нама људима, где кад говоримо о човеку, говоримо о многим људима. Божанске личности су нераздељиве међу собом по природи. Зато што нису створене, односно зато што Божанска природа није створена, не постоји ни временско-просторна дистанца између постојања Оца и постојања Сина и Духа. (Примера ради, не постоји прво Отац као јединка, као индивидуа, који је касније родио Сина као јединку да би њихове природе биле раздељене, као што је случај с нама људима, већ су обојица исте природе и савечни су). Једна Божанска природа постоји цела, нераздељива, у свакој од три личности: у личности Оца, у личности Сина и у личности Св. Духа, односно то су три личности, три савечна конкретна бића.