Историјске околности пред долазак Христов

 

Очекивање Спаситеља

Јеврејски народ кроз своју дугу историју која је описана у Староме Завету све време ишчекује долазак Месије - Спаситеља којег ће Бог послати да их избави из дугогодишњег робовања под другим народима и који ће им коначно основати државу која ће бити само њихова а он ће бити владар највећи од свих владара и царева који су икада постојали. Исус Христос је рођен пре нешто више од две хиљаде година као палестински Јеврејин, поданик Римске државе. О Христовом рођењу говоре јеванђелист Матеј (Мт 1, 18-25) и јеванђелист Лука (Лк 2, 1-16), али као два различита човека – један је хришћанин из јеврејства, а други из паганства – и за различиту читалачку публику и са различитом намером – први за Јевреје да им представи Исуса као очекиваног Месију из старозаветних пророчких књига, а други за пагане да им прикаже Спаситеља човечанства.

У време доласка Сина Божијег Исуса Христа на земљу, тј. у време његовог рођења на земљи јеврејски народ је био у још једном у низу робовања. После ропства у Мисиру (Египту), Вавилону, под Персијом, Грчком, Сиријом, сада је био под првим римским царем Октавијаном Августом и вазалним краљем Иродом Великим који је владао Јудејом. Ирод Велики је био сурови владар који је сурово кажњавао све што би минималну претњу представљало за његов краљевски престо. Погубио је своју жену и неколико својих синова које је осумњичио за заверу. Ирод погубљује 14.000 витлејемске деце, верујући да ће међу њима да буде и Христос (Мт 2, 16-18). 

Римско царство у време Христовог рођења

Римско царство се распростирало на огромној територији земаљске кугле. Оно је било унутар уређено као република, дакле имало своје народне скупштине (кумиције), сенат који доноси законе и поставља магистрате (министре), имало је грађанско и кривично право које спроводе високи чиновници које поставља цар. Казне су биле различите, зависно од тога да ли је отужени грађанин или је роб, богат или сиромашан.

Смртне казна за грађане: одсецање главе, вешање, дављење. Смртна казна за робове била је распеће на крсту!

Римско царство је било многобожачко. Најважнији богови римског царства били су: Јупитер, његова жена Јунона, бог рата - Марс, Аполон- бог уметности, Плутон - бог подземља, Венера - богиња љубави, Бахус - бог винограда и обнављања природе, Дијана - богиња лова, Минерва - богиња мудрости, итд. Римљани су имали храмове посвећене овим боговима, имали су њихове кипове којима су се клањали, њима су приносили жртве, њима су се молили за помоћ. Званични језици Римског царства били су латински и старогрчки језик.

Јеврејски народ у време Христовог рођења


За разлику од Римљана, Јевреји су имали само један храм. То је био Соломонов храм у Јерусалиму, у њему су се окупљали, богослужили и приносили жртве Једном Богу. У време празника јеврејски народ са свих страна је долазио да принесе жртву у Јерусалим. У Христово време Јевреји су говорили арамејским језиком који је наследник старојеврејског језика (искварен и измешан са другим језицима). 

И међу Јеврејима су постојале поделе. Јевреји у Палестини су се строго придржавали верских правила за разлику од Јевреја у Галилеји који су правила поштовали у блажој форми. Верски су били подељени на фарисеје, садукеје и есене. Фарисеји су споља држали строга верска правила, а нису имали чистоту срца. Садукеји су били слободни мислиоци који су живели само за уживање. Есени су живели на обали и били су слични монасима.

Испуњење времена

 

“А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене…”(Гал 4, 4). Oвим речима, апостол Павле пише Цркви у Галатији о рођењу Спаситеља. Наиме, ми, хришћани, чврсто верујемо да се Христово рођење као човека, као и сви догађаји из тзв. историје спасења догађају онда када Бог Отац то одлучи, или како бисмо то једноставно рекли - у право време.

У неким старим календарско-литургијским текстовима римске цркве, наглашава се да су у време Христовог рођења врата бога Јана на римском Форуму била затворена. То је, наиме, код Римљана био знак мира; за време ратова та врата су била отворена, а то је пре Христовог рођења трајало више деценија готово без прекида. Ово симболично повезивање свеопштег мира који је донео Август и мира који долази са Христовим рођењем има своје исходиште у познатим речима песме којом су анђели поздравили новорођеног Спаситеља у Еванђељу по Луки (2, 14): „Слава на висини Богу, а мир на земљи међу људима добре воље!”

Бог је испунио своје обећање и послао изабраном народу Спаситеља. Ипак, нису Га сви Јевреји препознали као обећаног Месију, али о томе више на следећим часовима.

 

ТРЕБА ДА ЗАПАМТИМО

У време Христовог рођења, у римској царевини владао је вишедеценијски мир, што је погодовало ширењу хришћанске вере после Христовог Васкрсења и Вазнесења. Јеврејски народ је био под римском окупацијом. Живели су подељени на фарисеје, садукеје и есене. У Христово време, говорили су арамејским језиком, а богослужења су вршили у Соломоновом храму. То је уједно био и једини храм у којем су приносили жртве Јединоме Богу, за разлику од Римљана који су имали мноштво храмова посвећених различитим боговима.  

Коришћени извори:

  1. http://katiheta.net/home/dokumenti/pripreme/6.2%20%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5%20%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%20%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%20%D0%B4%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA%20%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2.docx

  2. http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1927:-----&catid=56

  3. https://stanislavatemerinac.files.wordpress.com/2018/09/d188d0b5d181d182d0b8-d180d0b0d0b7d180d0b5d0b4.docx

Фотографије:

  1. https://images.app.goo.gl/sWfDV9PCqFuRw7r58

  2. https://images.app.goo.gl/CmgTyjWtPi6mYCoC9

  3. https://images.app.goo.gl/rbNp2c8vcFog4nw56