Рођење Христово (библијска приповест)

Тајна Христова као Литургија

"ПричешћеАко би се све тајне вере хришћанске, све тајне Новога Завета, Завета Богочовека Христа, и све тајне Цркве Христове, Цркве Богочовекове, могле свести на једну тајну, онда је та тајна - Света Тајна Евхаристије, Света Литургија Цркве. Јер нам она објављује и даје васцелог Господа Христа у свом чудесном богатству и раскошју Његове Богочовечанске Личности и Његовог Богочовечанског Тела, које је Црква. Јер је Света Литургија: Црква са Христом, и у Христу, и Христос међу нама и у нама."
(Преподобни Јустин Ћелијски о Литургији)
 
Литургијско сабрање верних у Христу и причешће Христом открива и пројављује Тајну Цркве као Тела Христовог. Тако сви сачињавамо једну свесвету Богочовечанску Заједницу – Цркву, која је, у ствари, Христос Богочовек. Као што каже Свети Јован Златоусти: "Христос је нас (тј. Цркву) учинио Телом Својим и нама је дао Тело Своје".

У Богочовеку на тајанствен начин поистовећује Црква као Тело Његово са Евхаристијским Телом Његовим, што се открива кроз Литургију. Зато, кроз причешће Телом Христовим и ми постајемо Једно Тело – Тело Христово Можемо да кажемо да се у Литургији догађа тајанствено сједињење човека са Богом.

Рођење Христово (библијска приповест)

Рођење Господа Исуса Христа поделило је историју на два дела. Од тог догађаја хришћани рачунају године. Размисли: КоVitlejem-mesto-gde-je-rodjen-Isus-Hristја је сада година после рођења Христовог?

 

Историјски, рођење Христово се не доводи у питање. Тај догађај се збио у време цезара Августа.

 

У Светом Писму Новога Завета можемо да прочитамо опис рођења Господа Христа. О томе догађају, сваки на свој начин, пишу јеванђелист Матеј и јеванђелист Лука.

 

Прочитајте одломке овде (Мат. 1, 18- 2, 12) и овде (Лк. 2, 1-20).

 

Задатак: Одговори на питање које се налази на овој вези.

Тајна Христова - истинити Бог и истинити Човек

gospod isus hristos

 

Христос је Син Божји, Логос Божији, Друго лице Свете Тројице -  потпуни и истинити Бог, као што су то и Отац и Свети Дух.

У времeну, у историји, Он се родио од Девојке Марије и Духа Светога, узевши на себе људску природу, и поставши у свему једнак са човеком, осим у греху.

 

 

О томе нам говори тзв. Халкидонски догмат, документ донет на Четвртом Васељенском сабору у Халкидону 451. године, у којем се, између осталог, каже:

 

 „Следујући светим Оцима, сви сагласно поучавамо исповедати једног и истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Њега истог савршеног по Божанству, и Њега истог савршеног по човечанству, и Њега истог истинитог Бога и истинитог Човека, из разумне душе и тела, једносуштног Оцу по божанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од Оца по Божанству, и Њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасења од Дјеве Марије Богородице по човечанству Њега једног истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, у две природе несливено, неизменљиво, нераздељиво, неразлучно познатог, тако да сједињењем није нарушена разлика природа, већ је шта више сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно Лице и једну Ипостас – не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ Њега истог једног Сина Јединородног, Бога Логоса, Господа Исуса Христа...“

 
 
Дакле, Исус Христос је једна конкретна личност у којој је поново остварена заједница створене природе с Богом. Другим речима, у Христу су се поново сјединиле божанска, нестворена, и људска, створена природа, онако како смо то прочитали у одломку документа из Халкидона. Христос своју божанску природу има од Бога Оца, а своју људску добија, наслеђује од Марије Богородице.
 
Због свега овога је Исус Христос једини спаситељ света, присутан у догађају заједништва с Богом и с људима. На овај закључак нас упућује литургијско виђење Христа.

 

Кључне речи: Исус, Христос, Спаситељ, Богочовек, заједница, литургија.