Ако бисмо мало размислили о наслову лекције која је пред нама, сигурно је да би нам између осталих речи, посебно привукао пажњу термин: вечно. То уопште није случајно. 

Бесмртност је циљ који је Бог поставио човеку када га је створио. И први човек, Адам, је желео да постане бесмртан. Међутим, начин на који је он желео да достигне циљ је био погрешан. Зато и говоримо о човековом Паду. Уместо да остане у заједници са Богом, човек је одабрао да се од Бога одвоји, у чему је и била његова грешка, његов грех.

Разлог за овако нешто налазимо у чињеници да је Бог нестворен, беспочетан и бескрајан, апсолутно слободан у своме деловању, неограничен и независтан од било каквог узрока, те зато и бесмртан и вечан. Са друге стране, свет је створен, што значи и да је променљив, смештен у оквире времена и простора, а самим тим и ограничен, и у крајњој линији – смртан и пропадљив.

Зато, свет и човек не могу да истински постоје (што значи: да буду вечни и бесмртни), без заједнице са Богом који једини ту бесмртност може да им обезбеди, јер је и сам Бесмртан. У сваком другом случају, живот представља промашај циља и завршава се ништавилом и бесмислом. 

stvaranje mikelandjelo

 

Микеланђело: Стварање Адама. 

 

Мотив бесмртности био је и остао један од кључних мотива у многим уметничким делима, али исто тако и у основи саме човекове потребе да ствара уметност, као и жеље да дело надживи свога аутора.



 

 

 

Кључне речи: створено, нестворено, смртно, бесмртно, вечно, заједница, човек, Бог.