gospod isus hristos

 

Христос је Син Божји, Логос Божији, Друго лице Свете Тројице -  потпуни и истинити Бог, као што су то и Отац и Свети Дух.

У времeну, у историји, Он се родио од Девојке Марије и Духа Светога, узевши на себе људску природу, и поставши у свему једнак са човеком, осим у греху.

 

 

О томе нам говори тзв. Халкидонски догмат, документ донет на Четвртом Васељенском сабору у Халкидону 451. године, у којем се, између осталог, каже:

 

 „Следујући светим Оцима, сви сагласно поучавамо исповедати једног и истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Њега истог савршеног по Божанству, и Њега истог савршеног по човечанству, и Њега истог истинитог Бога и истинитог Човека, из разумне душе и тела, једносуштног Оцу по божанству, у свему подобног нама осим греха, рођеног од вечности од Оца по Божанству, и Њега истог у последње дане ради нас и ради нашег спасења од Дјеве Марије Богородице по човечанству Њега једног истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, у две природе несливено, неизменљиво, нераздељиво, неразлучно познатог, тако да сједињењем није нарушена разлика природа, већ је шта више сачувано својство сваке природе и сједињује се у једно Лице и једну Ипостас – не у два лица раздвојеног или раздељеног, већ Њега истог једног Сина Јединородног, Бога Логоса, Господа Исуса Христа...“

 
 
Дакле, Исус Христос је једна конкретна личност у којој је поново остварена заједница створене природе с Богом. Другим речима, у Христу су се поново сјединиле божанска, нестворена, и људска, створена природа, онако како смо то прочитали у одломку документа из Халкидона. Христос своју божанску природу има од Бога Оца, а своју људску добија, наслеђује од Марије Богородице.
 
Због свега овога је Исус Христос једини спаситељ света, присутан у догађају заједништва с Богом и с људима. На овај закључак нас упућује литургијско виђење Христа.

 

Кључне речи: Исус, Христос, Спаситељ, Богочовек, заједница, литургија.